Туберкулоза је заразна болест а изазива је бактерија која се зове Mycobacterium tuberculosis. Болест се најчешће манифестује на плућима, мада може да захвати и друге органе (мозак, мождане опне, бубреге, црева, кости, јајнике итд.). Преноси се преко ситних честица које болесник искашљава у спољашњу средину, те је стога заразан само оболели од плућне туберкулозе. Зараза не значи и болест, а свега се 10% оних који се инфицирају се и разболи од активне туберкулозе. Да ли ће до заражавања и обољевања доћи зависи, с једне стране, од самог узрочника (његове заразности), а с друге стране, од отпорности организма који долази у контакт с бацилом.
Фактори ризика за настанак те болести јесу: ХИВ инфекција, имунокомпромитујућа стања, пушење, смањена телесна тежина, злоупотреба алкохола и/или дроге, лоше социјално-економске прилике, дужи боравак колективима (болнице, казнено поправне установе, привремени смештаји), као и становање у заједници с туберкулозним болесником.
Најчешћи симптоми туберкулозе јесу: малаксалост, губитак апетита и мршављење, појачано ноћно знојење, повишена температура, уз кашаљ који је најчешће сув и упоран, а ређе праћен искашљавањем слузи, гноја или крви. Отежано дисање може бити присутно ако је болест узнапредовала, а болови у грудима јављају се уколико је захваћена плућна марамица. Ако су захваћени други органи, болест се манифестује тегобама везаним за њих.
Препорука је да се код свих особа које кашљу дуже од три недеље начини рендгенски снимак плућа да би се искључила туберкулоза.
Када се на рендгенском снимку виде промене карактеристичне за туберкулозу, потребно је спровести испитивање да би се болест и доказала. Основна метода доказивања јесте преглед испљувка на бацил туберкулозе. Уколико се обољење тако не докаже, спроводи се даље испитивање које подразумева узимање исечка с оболелог места (бронхоскопија) и његов преглед под микроскопом (патохистологија).
Након тога се започиње лечење, које се данас спроводи по тзв. директном краткотрајном режиму и не траје више годину или две него шест месеци, под условом да се ради о првом разбољевању, односно осам месеци уколико се болест јавила други или трећи пут.
Новооболели се лече комбинацијом четири лека а они који су се поново разболели с пет. Код поново оболелих потребно је дуже лечење и већи број лекова да би се избегло стварање отпорности бацила туберкулозе на лекове, што је веома опасно пошто се на тај начин развија тзв. мултирезистентна туберкулоза, која се веома тешко лечи и понекад има смртни исход.
Због тога је веома важно да болесници схвате потребу за редовном, свакодневном и довољно дугом терапијом, комбинацијом четири или пет лекова, пошто се тако постиже потпуно излечење и спречава развој неосетљиве (резистентне) туберкулозе.
Већина лекова за ту болест може штетно деловати на јетру те се због тога редовно (једном у две недеље током болничког лечења, а једном месечно амбулантно) контролишу параметри јетрене функције. Оболелима код којих се јави јетрени поремећај осим лекова који опорављају јетру препоручује се дијета без животињских масти, свињског меса и његових прерађевина током целог лечења.
Пошто су у највећем ризику од инфекције чланови домаћинства оболелог, неопходно је да се јаве на преглед у надлежни диспанзер за плућне болести како би се искључило постојање активне болести и код њих.
Оболели од туберкулозе у болници се лече у просеку шест недеља, односно док им се у испљувку директном бацилоскопијом налазе бацили туберкулозе, што показује њихову заразност за околину. Када постану незаразни, отпуштају се на даљи амбулантни третман и препоручује се даље лечење под контролом надлежног диспанзера за плућне болести.
Туберкулозни болесници током целог лечења треба да се придржавају одговарајућег хигијенско-дијететског режима живота, да избегавају физички напор, да се одмарају барем два-три сата дневно, да се не излажу сунцу, да користе мултивитаминске препарате, а у највећем проценту случајева треба да су на боловању за све време лечења. Само уколико лекар који лечи оболелог процени да је болесник способан за рад (ако се ради о минималној болести и ако оболели не ради у здравству, просвети или са прехрамбеним намирницама), он се може вратити на посао и пре завршетка лечења.
Сваки болесник треба да има на уму да је данас туберкулоза излечива болест ако се лечи довољно дуго, уз одговарајућу комбинацију лекова, а то подразумева слушање савета лекара и редовно јављање на контролу. Сви лекови за туберкулозу код нас су доступни, добијају се бесплатно по изласку из болнице у надлежном диспанзеру и у одговарајућој апотеци на рецепт, без надокнаде, те не постоји објективни разлог да лечење буде неуспешно.
Аутор текста: Др Саша Јовановић, Завод за плућне болести и ТБЦ Ниш
